О УЛОЗИ СУДСКЕ ВЛАСТИ 1.03

Ова разлика у modus-y procedendi, код законодавне и судске власти, потиче из начела поделе власти које служи као темељ садашњим државним организацијама. И да би то начело, y односима тих двеју власти што јаче одржао, француски грађански законик има, y своме чл. 5., овакву одредбу: „Забрањује ce судовима да доносе општа и начелна решења y споровима који су им дати на суђење." Не само да данашњи француски судови, a специјално Суд Касациони, немају власт доносити обавезне начелне одлуке, какву су власт имали стари француски парламенти и коју су власт они вршили y својим чувеним les arrêts de règlement, него њима није допуштено чак ни то : да доносе начелне одлуке y необавезној форми. Француски законодавац неће да на судове може пасти и сенка прекора да они имају тежњу, да зађу y надлежност суверене, законодавне, власти и да, тиме, ма и најмање, оштете ону мало час речену правну основу модернога друштва, принцип поделе власти. Правда je зато да држи земљу и градове a не да пољуљава темељ на коме земља и градови почивају.