О УЛОЗИ СУДСКЕ ВЛАСТИ 1.04

Међутим, по нашем законодавству, као што смо видели, Општа Седница Касационога Суда има власт да доноси не само начелне већ и обавезне одлуке. Истина, те одлуке нису обавезне за првостепене судове и за Суд Апелациони, него само за Одељења Касационога Суда и његову Општу Седницу, али, практички, оне су обавезне и за те судове. И заиста, пошто би, y случајима y којима по формалном праву може нижи суд дати противразлоге на примедбе Одељења Касационога Суда (§§. 332. и 333. грађ. суд. пост., §277. крив. суд. пост. према замени од 30. Новембра 1879. год.. 36. 35., стр. 10.), Општа Седница морала да да важности својој, раније донесеној, начелној одлуци и да, тако, стане на страну свога Одељења које je одлуку нижега суда поништило и да противразлоге овога одбаци, то нижи суд неће ни бити

побуђен да дотичном Одељењу Касационога Суда даје своје противразлоге: нашта тај узалудан труд? Нарочито ова примедба има вредности, ако смо y присуству такве начелне одлуке коју ни сама Општа Седница нема власт променити. Пре ове друге одлуке, нижи суд још може и имати наде да ћe, y правном питању y коме je Општа Седница једном већ донела начелну одлуку, поколебати, својим противразлозима, судије Касационога Суда и определити их да напусте дотадашњу јуриспруденцију своју и прихвате нову, ону коју истиче и

брани нижи суд; али, ако je Општа Седница већ једном своју праксу, код истога питања, изменила, сав напор нижега суда да са својим мишљењем победи био би излишан: могу чланови Опште Седнице Касационога Суда бити најубеђенији y тачност тога мишљења и y погрешност своје друге јуриспруденције, па ће они опет морати, при свем том, ту погрешну јуриспруденцију санкционисати a преко основаних противразлога нижега суда прећи. Они би морали тако урадити, jep друга начелна одлука Опште Седнице Касационога Суда обавезује њу безусловно, све дотле док je сама законодавна власт не би изменила.