1.19

Што ce може навести y прилог мишљењу да суд мора применити све оно што je као закон y званичном органу државном публиковано, то je одредба §. 242. грађ. суд. пост. по којој : „Исто тако, неће ce моћи доказивати сведоцима против или изван садржине писмене исправе и онда, кад би сума или вредност била мања од 200 дин." (Измене и допуне од 8. Марта 1881. год., 36. 36., стр. 245.). Овај пропис, коме je мотив велика доказна снага коју законодавац, с разлогом, везује за исправе, има ce применити y опште на исправе, a не само на оне које би ce тицале приватно-правних односа (Planiol, Traité élémentaire dedroit civil, t. II, p. 351). Исти пропис показује, даље, и то да он презумпцију, односно постојања правне чињенице о којој je y некој исправи реч, законодавац не сматра за необориву, iuris et de iure; не, она je praesumptio iuris tantum и као таква може ce обарати, али само са тим додатком да ce не може обарати сведоцима. Из овога излази да, када су неке норме као закон обнародоване, суд има да пође од поставке да je то обнародовање тачно, то јест од поставке да су заиста, y доношењу тих норама, узела учешћа оба законодавна фактора, као што и стоји y акту публикације; има да пође одатле зато што je акат обнародовања не само исправа већ je још и званична исправа. Што je, затим, још сигурно то je да суд не би могао допустити да ce доказна снага тога акта побија сведоцима. Али, на основу чега бисмо могли са позитивношћу тврдити, да ce не може ни другим доказним средствима комбатирати претпоставка, основана на акту публикације, да je оно што тај акат садржи збиља закон? Чиме би суд могао мотивисати своју одлуку — a ми знамо да судске одлуке морају бити образложене не теориским резоновањима већ конкретним законским прописима (§. 305.тач. 8. грађ. суд. пост.) — којом би он једног од парничара одбио од тражења да утврди неистинитост акта обнародовања, не сведоцима, већ званичним исправама, н. пр. уверењем добијеним од Народнога Представништва којим ce доказује да тобожњи закон никада није прошао кроз то Представништво ? Ми не велимо да ce не би могао усвојити и такав систем, да акат обнародовања буде један необорив доказ, али, како нам ce чини, такав систем не би ce могао бранити с погледом на садашње одредбе нашега Устава.