1.14

Овим аргументом Г. Марковића позабавио ce je Г. Д. Б. Јовановић, y своме документованом чланку, оштампаном y Недељном Преглеау (год. 1909., бр. од 9. Августа, стр. 464. и 465.) под насловом: Има ли код нас суд да цени уставност закона. Г. Јовановић, и поред тога што садашњи Устав није репродуковао онај пропис Устава од 1888. и 1901. по коме je, као што смо видели, само Народно Представништво било овлашћено решавати о томе да ли je, при каквом закону који je надлежно обнародован, и оно са своје стране суделовало на начин Уставом предвиђени, долази ипак до резултата противног ономе до кога je Г. Марковић дошао y својој расправи. По Г. Јовановићу, судови наши не могу, ни под режимом Устава од 5. Јуна 1903., као што то нису могли ни за владе Устава од 1888. и 1901. године, испитивати уставност закона које су позвани тумачити и примењивати. Разлози на којима Г. Јовановић оснива мишљење врло су интересантни и ми на њих радо скрећемо пажњу читалаца ове збирке.