1.16

Што ce судској власти, пак, не допушта то испитивање да ли су закони које она примењује материално уставни или не, томе разлог, поглавито, лежи y принципу да, y држави, мора бити нека власт суверена, и та власт то je законодавна. Ако би суд могао одбити примену једног закона зато што би он налазио да je тај закон y противности са каквом материалном одредбом Устава, то би ce, y самој ствари, сводило на то да, y том случају, сувереност законодавне власти не би била потпуна: она би била окрњена y границама непримењенога закона, a то опет значи да, y таквом систему, законодавна власт не би била y опште суверена, јер природа je те власти таква да je она или цела или je нема никако. Окрњити суверену власт то je исто што и сасвим je уништити. С друге стране, опет, y том систему не би била ни власт судска суверена. Њу не би правило сувереном овлашћење да може испитивати материалну уставност закона, пошто би она била дужна дати важности сваком закону који je Уставу саобразан и који je дошао пред њу: та дужност њена стављала би je под једну вишу вољу, што значи да она, ту, не би била суверена. Као што видимо, власт судова да могу ценити уставност закона има ту занимљиву особину да законодавцу одузима карактер суверене моћи, без икакве користи по судове, пошто она ове не прави сувереном: дати једној власти само један део суверености, то je, y том погледу, исто као и не дати јој ништа Дакле, где речена власт судова постоји ту нема суверености, и, обрнуто, где има суверености ту та власт судова не постоји. Између интереса појединаца, чијој ce заштити, y главном, тежи давањем власти судовима да испитују уставност закона, и интереса општих, који траже да, у држави, има једне суверене моћи, треба ce решити, и наш Уставотворац изабрао je ово последње. Све ово, наравно, под условом да ce, у земљама са писаним Уставом, обична законодавна власт сматра као суверена, што, y самој ствари, она и јесте: пошто уставни прописи немају, односно те власти, никаквих правних санкција (С. Јовановић, O сувереносши, стр. 43.), то Устав законодавну власт ограничава толико исто колико je ограничава н. пр. морал или логика, a таква ограничења, као што знамо, не одузимају законодавцу карактер суверене власти.